Заболела Мирка глава,
више будна но што спава
– хоће глава, кад не спава,
чудновата то је справа.
Заболео Мирка стомак,
час је миран, а час громак
– хоће стомак да је громак,
кад заљубљен буде момак.
Тај не хода него клеца,
тај не прича него јеца,
свакојака вест га штреца,
сваком трачу се упеца.
Медицино, дај нам лека,
изгубићемо човека,
помозите нашем другу,
метните му главу другу.
Ова глава заљубљива
за невоље све је крива,
љубав га је гадно стисла,
са њом живот нема смисла.
