Кише ће проћи, престати.
Јесу оне одувијек,
али и вјечно што је,
у времену може нестати.
Најаве кад их неће бити,
и кад ће опет доћи.
Гђе задрже се кише, код нас
кад их нема, далеко негђе
гђе то киша буде више.
Забораве да се дивиш
кишном богу надошлом, и не
знају да за прошлост
ти не живиш,
али живиш у времену прошлом.
Дара Секулић (1930 – 2021) рођена је у селу Кордунски Љесковац. До своје 10. године живела је у родној кући која је спаљена 1942. године. Након погибије родитеља боравила је по дечјим домовима и ђачким интернатима. Гимназију је похађала у селу Рујевац на Банији, те Италији, Сплиту, Карловцу, Загребу и Сиску, а Вишу школу за социјалне раднике завршила је у Сарајеву, где је живела од 1953. године. Време посљедњег рата провела је са троје унучади у избеглиштву, а у свој стан у Сарајеву вратила се 2002. године.Према њеној евиденцији, написала је 28 књига поезије.
