Моји драги другари, причам вам причу о мом прелепом детињству. О том времену када је небо било најплавије, а ја тада памтим себе као најсрећнију у животу.
Омиљена активност ми је била да се играм у дворишту моје огромне куће. Трчала сам за лоптом која је летела попут птице. У сваки сокак, у сваки кутак би се та лопта звукла. А и ја заједно са њом. Ишла сам за лоптом, све до оног дана када се моја лопта поцепала.
Тога дана сам први пут доживела бол. Плакала сам као никада, чак је и киша падала па сам говорила: „И небо плаче за мојом лоптом“. Некима је можда смешно, и говорите сада „Због лопте плаче, па то је само обична лопта“.
Не другари то није само лопта. Та лопта је била мој једини прави пријатељ кога сам имала, а тог пријатеља ми је мајка купила. Наравно, мајка ми је купила још једног пријатеља, моју другу лопту и вратила ми осмех на лице.
Куповала ми је пријатеље, камо среће да их сада имам, па макар ми их мајка још увек куповала. Све мајке на свету желе своју децу да виде срећну, па тако и моја мајка. Ја сам као мала волела заласке сунца, јер су они као чаролија, кад год сам усамљена они упућују зраке среће ка мојим очима.
Још увек гајим љубав према заласцима сунца. А ја тада дете, пуно среће и наде, уживам у том чудесном призору. Уживам у детињству, игре су мој свет, моје царство, нашла сам и пар пријатеља са којима се смејем и веселим.
Волим и школу јер у њој учим и растем. Али највише од свега волим своју породицу. Сада сам порасла, и размишљам зашто сам тако брзо одрасла мој драги свете, али знам да ја у души вечно остајем дете.
Са највећим и најлепшим осмехом као сунчеви зраци. И очима пуним љубави и наде за нове изазове који стоје испред мене. Спремна сам, ја дете, против целог света. А за крај мој свете, молим те да будем увек срећна и да сва деца света увек буду радосна.
Свете, пусти ме да вечно останем малено дете, у овом мом плавом свету. Желим да ово дете у мени никада не одрасте, и да воли и буде вољено онолико колико заиста заслужује.
Чувајте децу, јер она су заиста украс света.
Ермина Муратовић je рођена 2009 године у Беранама. Тренутно похађа девети разред основне школе „Махмут Адровић“ у Петњици. Активна је у ван наставним активностима, поготово на пољу књижевности. Учестовала сам на мноштво школских, општинских и државних такмичења, на којима сам освојила резултате вредне пажње. Ерминин омиљени хоби је књижевност. Пише приче и песме. Њене песме објављиване су у часописима у Црној Гори и Босни и Херцеговини.
