Прозирни као сунчеви зраци,
Изнад неба простиру се облаци.
Они имају животе разне,
Праве догодовштине, а не приче празне.
Пливају по небу као по води барке,
Покрећу машту и стварају варке.
Видим бебе које уживају у дремци,
Њих чувају анђели у колевци.
А на другој страни, као да су од тигра,
Пар шара по васиони игра.
Ратни тенк и свемирски брод
Додатно обогаћују плави свод.
На путу до куће су ме још среле
И Купидонове љубавне стреле.
Посматрам једно срце растављено
И надам се да ће бити поново састављено.
За оне који воле добру линију,
Универзум нам показује и воћа чинију.
Ако не разумете о чему облаци причају,
Допустите им да вам сами све испричају.
Јасна Јовановић има 18 година. Живи у Београду. Ужива у писању песама јер кроз њих најбоље може да изрази своја осећања. Маларме је рекао да лепота има само један савршен израз – поезију, и она се слаже са тим. Инспирацију за писање проналази у: природи, људима, свакодневним догађајима, књигама – у свему. Волим да чита романе и да игра шах. Тренира фолклор. Жели да студира српску књижевност.
