Тату смо нашег молиле ми,
„Децо, па вама су тек године три!“
„Ал ролере возе девојчице све!“
„Полако, биће, ал за године две“.
Једва смо чекале године те, да ноге у ролере ускоче.
„Па ролере заиста вози свако,
То мора да је веома лако”.
Међутим… не беше баш тако.
„Чврста нога, поглед прав!
У саобраћај улазиш! Војнички став!”
Корак пред улицом треба стати,
И ролерима праву наредбу дати.
Лево, десно, лево, десно, погледом пратим,
Не желим сада кући да се вратим.
Улицу кад пређем, наставља се игра,
Често падам, ал дочекам се попут: тигра!
