Снег је шкрипао под ногама. Све је било бело, покривено дебелим слојем снега.
Небо је било сиво и тмурно, прекривено ниским облацима. Из њих су се тихо спуштале беле пахуљице на земљу.
Нигде није било ниједне животиње, осим дивљих гусака које, уз дерњаву и гакање, ремете зимску тишину. У даљини се чуо поточић који, жуборећи и сливајући се с камена на камен, као да пита где су сада весела лица деце.
Око поточића налазило се дрвеће. Оголело, без лишћа, дрхтало је на ветру. Уместо зеленог лишћа било је иње, које ме је подсећало на расцветале бадеме у пролеће.
Полако је падало вече. Мраз је стезао. Враћала сам се назад. Ишла сам лагано, а за мном су остајали дубоки трагови у снегу.
