Кришом се увлачи ледени дах
у топли осмех, сјај на уснама,
и јужном ветру сад прети крах
на овим суровим просторима.
Цакле се очи од бистрине,
лице се умива свежом ведрином,
а срце пуно здраве зиме
весело куца пуном јачином.
Љуљушка се лето у мекој изби,
чувају га искре у врелој пећи,
а напољу, у кристалној модрини,
трагови зиме су све дубљи, већи.
Полако сутон увија мост,
још светле сенке клизе низ лица,
на меком снегу поларна светлост
чудно светлуца, ко прскалица.
