Више

    Како су постали писци – Мошо Одаловић

    Популарни савремени дечји писац Мошо Одаловић је рођен 1947. године у Старом Грацком поред Ситнице, недалеко од Липљана на Косову. Стасао је у патријархалној породици, у скромним животним условима, поред четири сестре и четири брата.

    Био је осмо дете, а у народу постоји веровање да је осморођенче срећа за родитеље и напредак целе породице.

    Његову пажњу често је привлачила тајновита Голеш планина, устремљена у небо изнад зажуборене Ситнице, заогрнута прозирним плаветнилом које су понекад прекривали кишоносни облаци и секле муње. Мајку је једном замолио да му објасни шта скривају удолине и врхови планине која се огледа у реци Ситници, а она му једноставно објаснила да тамо нема ништа више него што се оком из даљине може видети.

    Син јој није сасвим поверовао и маштарећи је замишљао да се у поштумљеним планинским пределима крију прави зверињаци. Од тога га је обузимала језа и бежао је од помисли да се запути у планинске врлети да их изблиза осмотри и претражи. Радије је трчао за разнобојним лептирима, плашто разне птице покушавајући да их улови и припитоми.

    У разговору са оцем је дознао да дубине Ситинце скривају окамењене кости турских освајача који су изгинули у боју на Косову, да су оне опасне ако озледе неког купача јер рана дуго не зарасте.

    Још по нешто о Моши..

    Четвороразредну основну школу Мошо је завршио у родном селу, а осмогодишњу у Липљану. Из српског језика и слободних литерарних састава добијао је одличне оцене.

    Постао је члан школске литерарне секције о којој је свесрдно бринула наставница Даница Ђокић и одмах полетно обећао да ће на писати, ништа мање него роман за младе и старије читаоце.

    Давнашње обећање још није испунио очекује се да ће га ипак остварити. Бројне доживљаје и згодице преточио је у песме за лепу и желео да их објављује.

    У време похађања шестог разреда осмогодишње школе одабрао је њему најдражу песму из исобјављене збирчице и послао је приштниском „Јединству за децу“.

    Био је пријатно изненађен видевши да му је песма одштампана и његово име потписано крупним словима. О том догађају Мошо усхићено каже: „Те радости, тих небеса! Објавио сам великим словима своје име и обзнанио свима да постојим!“

    До завршетка школе…

    До завршетка осмогодишње школе објавио је десетак песама за најмлађе, неколико причица, ребуса и плетеница. Учествовао је на дечјем књижевном конкурсу часописа „Змај“, каже поносно, добио једну од награда и диплому коју су потписали Десанка Максимовић, Мира Алечковић, Бранко Ћопић, Александар Вучо и Григор Витез.

    У родном месту није нанлазио, изузимајући неколико школских другара, на разумевање за стварање стихова, римовање и стицање песничке славе.

    Можда је то, донекле, неповољно утицало на младог песника и гимназијалца, као и некритички одабрана лектира у средње школским читаикама.

    Милорад ГОНЧИН – РЕДАKЦИЈА ЗМАЈА

    ИЗВОРЗмај
    spot_img
    Часопис ”Змај”
    Часопис ”Змај”https://casopiszmaj.com
    Дечји књижевни часопис Змај се обраћа се младим читаоцима у Србији. Намера часописа је да књижевно образује децу укључујући српско културно наслеђе.

    ПОСТАВИ КОМЕНТАР

    Молимо унесите свој коментар!
    Молимо унесите своје име

    ПРОЧИТАЈ И ...

    spot_img