Мирко је један велики немирко,
Буку прави као неки свемирко.
Друштво му прави његов мачак Живко,
Он је лепши и паметнији него папагај Ивко.
Мирко и Живко сад у школу иду,
Успут срећу и докторку Матилду.
„Ми идемо у школу“, Мирко се похвали,
Док Живко гласно преде као да нешто слави.
Матилда се насмеје, па кроз осмех пита:
„Је л’ и Живко учи или само скита?“
Мирко гласно викне: „Он воли да чита,
Али на математици мјауче као да нешто пита.“
На физичком јури клупко
Са дечаком кога зовемо Чупко.
На енглеском понекад, кад је досадно,
Спава или мјауче док кексић не постане јава.
Сви га у школи воле и не могу да му одоле,
И учитељ Цоле — чак и кад га боле ноге.
Пише: Биљана Слијепчевић
