Новогодишње јелке
Аутор: Миленко Ранковић
Уочи нове године деда се договарао са унуком Бошком како ће украсити новогодишњу јелку.
Али, кад ју је требало купити деда је био заузет неким другим пословима. сетио се касно, кад јелки више није било у продаји. Да би бар донекле удовољио дечаку, сетио се касно посекао је грану обичног дрвета и окитио је.
Љутити Бошко није хтео ни да погледа накинђурену грану. Зато се и није радовао Новој години. Упамтио је то деда Ђура и наумио да идуће године обрадује унука једном лепом јелком. Чак два месеца пре нове године зауставио је на улици једног свог пријатеља.
-Марко! стани!
-О, Ђуро! откад те нисам видео!
Два стара пријатеља се срдачно поздравише. Не околишајући много, Ђура му рече:
-Марко, молим те, донеси ми за Нову годину једну јелку.
Марко му обећа да ће донети, али да би био сигурнији Ђура је замолио још неке пријатеље да му понесу јелку. Пред Нову годину почеше пристизати јелке. Првом доносиоцу Ђура је лепо захвалио и платио.
Другом је помало збуњен, рекао да већ има јелку, али кад је већ поручио-узеће и ту другу. Трећег је дочекао мргодно, четвртог љутито… На крају је избројао осам јелкИ! Шта да ради с њима? Покушао је да их прода комшијама, али сви су већ имали јелке. Љутито је корачао по соби и саплитао се о игличасто грање.
Одједном дође на необичну мисао: Окитиће све јелке! Блистаће цела кућа у новогодишњем сјају! Имаће Бошко чиме да се похвали својим друговима. И, заиста њихов стан се претворио у раскошну шуму. На јелкама су блистали разни украси, балони играчке… Имали су много гостију, највише деце. За сваког је било доста колача и бомбона. Играли су жмурке у необичној шуми. С децом се радовао и деда Ђура.
