Почео је диван дан,
био је као најлепши сан.
Дошло је до неке вике,
због неке мале фрке.
Лајао је на децу неки пас,
вриштали су на сав глас.
Био је то мали кер,
али и деца нису фер.
Дирали су јадно куче,
видела бих да их неко за уши вуче.
Jедно дете огреботину има,
ништа неће бити њима.
Тијана Петровић je ученица четвртог разреда средње школе. Живи на Косову и Метохији, у малом селу Јасеновик. Тијана пише већ јако дуго, а то за њу значи нешто више од смисла. Поред љубави према медицини, не заостаје љубав према поезији. Окружена својом породицом никад ми не зафали љубави и инспирације. Инспирацију налазим у свему и то је оно што је битно.
