Све што треба да знам о томе како треба живети, шта радити и какав бити, научио сам још у вртићу.
Мудрост ме није чекала на врху планине, на крају дугог успона школовања, него се крила у песку дечјег игралишта. А ево што сам тамо научио:
Све подели с другима. Играј поштено.
Не мучи људе. Сваку ствар врати где си је нашао.
Почисти за собом. Не узимај оно што није твоје.
Када некога повредиш, извини му се. Пери руке пре јела.
Пусти воду у тоалету.
Топли кекс и хладно млеко су здрави. Живи уравнотежено: мало учи, мало размишљај, цртај, сликај, певај и плеши, играј се и ради – сваки дан од свега помало.
Сваког послеподнева одспавај.
Кад изађеш у свет, буди опрезан у саобраћају, држи се за руке и не удаљавај се од свог пријатеља.
Не заборави да чудо постоји. Сети се семенке у пластичној чашици: корен је кренуо у дубину, стабљика у висину, нико не зна зашто и како, али тако је са свима нама. А затим се сетите својих првих сликовница и прве речи коју смо научили – највеће и најважније од свих речи – ГЛЕДАТИ.
Помислите, колико би бољи био свет кад бисмо сви – око три поподне појели мало кекса и напили се млека и затим прилегли да мало одспавамо. Или кад би се све државе придржавале правила да сваку ствар врате онамо где су је нашле и да почисте неред за собом. Као што је истина, ма колико смо већ одрасли, да је, кад изађемо у свет, најбоље држати се за руке и не удаљавати од свог пријатеља” Роберт Фулгхум 1986.;“Све што требам знати, научио сам у вртићу”
*Препорука литературе/ Једна је од књига која се чита изнова и изнова. Нуди размишљања о животу, смрти, љубави, тузи. Даје нам упуства какве су мудрости скривене у вртићу, дечјим играма, хрпи рубља, чаробна својства откривена у кутији пастелних бојица, игри скривача, игри у пешчанику, утицају песмица, прича…
