Напољу сам пао и колено одр’о
добро сам се разбио, колено ми модро.
Срећа те сам храбар, па нисам ни плак’о
мада ме је признајем заболело јако.
Остао сам напољу к’о да није ништа
да се играм с децом из мога дворишта.
Ал’ кад дођох кући ја код моје маме
сузе су ми одмах кренуле саме.
Колено показујем, причам да сам пао
и од све муке у плач сам се дао.
Тако је то децо, знате то и сами
рана тек заболи кад је покажете мами.
