Више

    Сестрић Десанке Максимовић о сахрани песникиње

    Овако се њене сахране сећао Бранислав Милакара, Десанкин сестрић који је дуго живео са песникињом:

    […] Велики испраћај на Новом гробљу у Београду. Непрегледна маса њених поштовалаца. Зимски, ведар сунчани дан. Његова светост Патријарх српски Павле држи опело, ређају се последњи поздрави: Матија Бећковић, градоначелница Београда госпођа Груден […] Двоја погребна кола крећу пут Бранковине. У првим је Десанка, а у пратећем, венци и маса цвећа. Седам у прва кола да будем уз тетку на последњем овоземаљском путу. За нама се формира колона возила и аутобуса.

    […] На раскрсници надомак Рабровице, месту на коме је Десанка дошла на свет, опхрва ме неодољива жеља да је одвезем на место где је први пут угледала светлост којој се толико радовала. Тиме се затвара прстен животног пута као симбол целовитости.

    Одједном ми ништа није представљала свест да нас чека велики број људи у Ваљеву и Бранковини и да неки протокол захтева другачије понашање, јер и сам председник Републике, велики писац Добрица Ћосић, долази на испраћај и сахрану. Био сам испуњен мишљу да је то последњи приватни чин, можда хир, на који и Десанка, а и ја имамо право.

    Скретосмо. За нама друга погребна кола са цвећем, па једна службена из којих се огласи сирена и упалише наизменично црвена и плава светла упозоравајући на прекршај. Како је пут узак, није нас нико могао обићи и омести у намери. Када уђосмо у двориште рабровочке школе у којој је Десанка рођена, истрча из службених кола тадашњи министар просвете Иван Ивић, ван себе од узбуђења, уплашено захтевајући објашњење. Када му објасних своју самовољу, разнежи се, узе китицу висибаба из масе цвећа и задену је за окно собе у којој је Десанка дошла на свет. Окитисмо родну кућу и бунар из кога је захваћена вода за њено прво купање и оћутасмо минут у знак поште.

    Даље су се ствари одвијале више спонтано него према протоколу, како у Ваљеву тако и на самом гробу и самој сахрани. Вредно је поменути један неуобичајен израз те спонтаности и љубави према Десанки. У тренутку спуштања Десанке у „вечно боравиште”, на ведром, светлом небу појавио се спортски авион „Аероклуба” који је направио неколико поздравних кругова над портом и гробом и посуо цвећем са неба окупљене придружујући се заједничком опроштају. То није био погреб – то је било свечано опраштање.

    ИЗВОРЗмај
    spot_img
    Часопис ”Змај”
    Часопис ”Змај”https://casopiszmaj.com
    Дечји књижевни часопис Змај се обраћа се младим читаоцима у Србији. Намера часописа је да књижевно образује децу укључујући српско културно наслеђе.

    ПОСТАВИ КОМЕНТАР

    Молимо унесите свој коментар!
    Молимо унесите своје име

    ПРОЧИТАЈ И ...

    spot_imgspot_imgspot_imgspot_img