Више

    „Уверен сам да је Града већ на пространим, расцветаним рајским ливадама“ – Тихи одлазак Градимира Стојковића

    Градимир Стојковић, познати српски књижевник и аутор култног дела „Хајдук у Београду“, преминуо је у 78. години живота. Града је био један од најчитанијих дечјих писаца на просторима бивше Југославије, а његове књиге су обележиле детињства многих генерација.

    Градимир, како је и сам говорио, у редакцију ”Змаја” доспео је као дете. Његова учитељица послала је уредништву његове песме, а оне су одмах препознате и уврштене у часопис.

    Касније, Града је сам слао своја дела нашој редакцији.

    Тужну вест о одласку великана српске књижевне сцене са тугом у срцу примиле су многе његове колеге. Остаје вечни жал што је књижевни великан оставио своје перо и што неће више писати за најмлађе.

    Писац, Moшо Одаловић

    Књижевник Моша Одаловић о Градином тихом одласку каже:

    – Ми смо генерација, отишао је драгоцен човек, писац прозе за децу. „Хајдук у Београду“, то се памти и памтиће се. Он је увео Хајдука у сред Београда. Змајевали смо заједно, тужна је вест је да га више нема. Остаје да живи кроз своја дела, а сви ми ћемо га вечно памтити – казао је Мошо Одаловић за ”Змај”.

    Ранко Павловић, познати књижевник и пријатељ Градимира Стојковића, са дубоком тугом је поделио своје мисли о свом пријатељу.

    Књижевник Ранко Павловић

    – Догодило се нешто за што сам мислио да се не може догодити. Добри и доброћудни људи, нарочито писци који за све и свакога имају разумевања, они који из неисцрпног извора надахнућа могу да изнедре још доста књига, не могу да оду. Њихова добра душа не дозвољава им да изневере наде својих младих читалаца да ће одрастати и уз њихове нове романе. Али, ипак, отишао је Градимир Града Стојковић. Памтим његове сусрете са децом на Змајевим дечјим играма, његове разговоре са колегама писцима, ведре шале, његов радознао поглед испод качкета који није скидао и дугу косу свезану у реп, која је лепршала при његовом брзом ходу. Куда је отишао Града?  Уверен сам да је већ на пространим, расцветаним рајским ливадама. Једна од тих осунчаних ливада, сигуран сам, по његовом најпознатијем делу, носиће име Хајдучка рајска ливада! И још се нешто надам. На великом небеском екрану крајем ове године гледаће оно што му је прераним доласком ускратила она несрећница да гледа за живота – филм о СВОМ Хајдуку из Београда – истакао је Ранко Павловић за ”Змај”.

    Песник Власта Н. Ценић пита се: ”Има људи који никад не одлазе?, Зар је дошло време да о Гради причам у перфекту?”

    Писац, Власта Ценић

    – Као да је било јуче, а била је далека 2000. година. Први сусрет уживо. Књиге су нас спојиле много раније. Градимир Стојковић – гост из читанке у Дољевцу, на југу Србије, на манифестацији „Сусрети просветних радника који пишу за децу“. Са њим и Драгомир Ћулафић. Ћулафићу је био рођендан (а њих двојицу сам некако увек виђао у тандему), па смо приредили рођенданску прославу за незаборав. Памтим веселог Граду… Програм манифестације је имао посебан наслов тада: Хајдук на Топлици. У част најчувенијег хајдука у библиотекама, Градиног „Хајдука са Дунава“… Ево, бледа фотографија из села Кнежица подсећа ме да смо са Градом обишли неколико школа. А било је пролеће… Града је говорио деци испод процвалих трешања… Непосредан, срдачан, као и увек. Као и шеснаест година касније, када је моја школа, ОШ „Вук Караџић“ у Дољевцу, имала привилегију да у оквиру „Медијана фестивала дечјег стваралаштва и стваралаштва за децу“ у Нишу маја 2016. приреди програм о делу Градимира Стојковића. Ко је више уживао: деца глумци из моје глумачке дружине, колеге који увек учествују у нашим приредбама равноправно са децом, или Града који је био део програма? Одговарао је на питања професорке Бранкице. Са Градом смо укрштавали путе и на драгоценој манифестацији Међународној смотри читалаштва „Читалићи“ у Алексинцу. Још памтим како смо дували свећице на рођенданској торти Читалића. Он је наш Амбасадор Читалића! Са Градом је увек било весело, занимљиво, никада досадно… У последње време смо се ређе чули… Није посећивао манифестације… Али, ми смо га поздрављали, причали о њему, терали облак туге кад би му се надвио над Брестовиком… – каже Ценић и додаје:

    – Данашња вест је растужила и оне ђаке који су се Гради радовали због сусрета у Дољевцу и Нишу, оне ђаке који и сада обожавају његовог Хајдука и препоручују га својој деци, и оне колеге који памте наше манифестације које је орадостио Града, и мене, јер је његов одлазак још једна потврда о времену које је немилосрдно. Међутим, има људи који никад не одлазе! То су они који остављају своје дело да сведочи о њима. Града је оставио дубоке трагове. Довољно је погледати полице у библиотекама. Он мангупски вири иза неке и маше нам испод качкета – рекао је Власта Н. Ценић.

    Лидија Николић и Градимир Стојковић – Фото: Приватна архива

    Књижевница и дугогодишња пријатељица Градимира Стојковића, истакла је за наш лист да је остала без најбољег пријатеља.

    – Отишао је мој најбољи пријатељ, највећи писац за децу, Градимир Стојковић, који ми је пре 10 година написао:

    Девојчице!
    Лепо је имати тебе као пријатеља…
    Узгред, почни да скупљаш грађу о мени.
    Било би лепо да ме некад споменеш после…
    Твој Града

    Глумица, Јелица Сретеновић

    Глумица Јелица Сретеновић, која игра у филму „Хајдук у Београду“, који се снима по мотивима познате књиге славног Градимира, истакла је да је тужна због одласка Стојковића, али да ће деци поред књиге која је непревазиђена, остати и филмска екранизација најпознатијег књижевног дела за децу.

    – Много ми је драго да сам играла у том чувеном филму, а да је то капитално дело српске књижевности екранизовано. Ја играм теткицу, а садашње генерације ће имати прилику да поред књиге гледају филм. Жао ми је што Градимира нисам упознала на сету, саучешће породици – рекла је  за ”Змај” глумица Јелица Сретеновић.

    spot_imgspot_imgspot_imgspot_img

    Запрати нас на мрежама

    ИЗВОРЗмај
    spot_imgspot_imgspot_imgspot_img
    Часопис ”Змај”
    Часопис ”Змај”https://casopiszmaj.com
    Дечји књижевни часопис Змај се обраћа се младим читаоцима у Србији. Намера часописа је да књижевно образује децу укључујући српско културно наслеђе.

    ПОСТАВИ КОМЕНТАР

    Молимо унесите свој коментар!
    Молимо унесите своје име

    ПРОЧИТАЈ И ...

    spot_imgspot_imgspot_imgspot_img