„Вртић и ја“: Водич за сигуран и срећан полазак у вртић
Полазак у вртић представља једну од првих великих прекретница у животу детета, али и целе породице. То је корак у нови свет који са собом носи одвајање од сигурности дома, упознавање непознатих лица и простора, као и прихватање нових правила и потпуно другачијег ритма дана.
Како би овај важан прелазни период прошао што лакше, своје дугогодишње искуство за „Змај“ деле Александра и Мирјана, медицинске сестре-васпитачи, које су знање из области превентивне здравствене заштите удружиле са богатим искуством у свакодневном раду са најмлађима. Из тог споја родио се практични приручник „Вртић и ја“.
Годинама су посматрале децу током прилагођавања, биле сведоци њихових суза и осмеха и истовремено пружале подршку родитељима, којима је овај период често једнако изазован. Управо из тих свакодневних разговора родила се идеја да своје знање учине доступним свима.
– Савети које дајемо родитељима често се понављају, јер потребе и бриге увек изнова долазе. Нерадо смо гледале како драгоцене белешке завршавају на изгубљеним папирићима. Зато смо пожелеле да направимо нешто практично – приручник који родитељи могу да носе са собом и увек му се врате када им затреба подршка или подсетник, – објашњавају ауторке.
Свако дете се прилагођава на јединствен начин. Док неки малишани радознало истражују играчке, тражећи само потврду сигурности у осмеху васпитача, друга деца реагују знатно бурније.
– Плачу, грчевито се држе за родитеља, одбијају да уђу у собу или протестују. Код многих се јављају и промене код куће: слабији апетит, буђење током ноћи, враћање на неке раније навике попут тражења цуцле или изненадни изливи беса, – детаљно описују оне.
Александра и Мирјана наглашавају да су овакве реакције потпуно нормалан део адаптације, а не знак да дете није спремно за вртић. Процес се одвија постепено и има свој ток.
– Прво дете посматра ситуацију око себе док не одлучи да истражује, затим све дуже учествује у игри, а осмеси и прве приче о вртићу полако стижу и код куће. Тај прелаз може трајати неколико дана, недеља, а код неке деце и месеци – све у складу са њиховом личношћу и темпераментом.
Родитеље највише брине плач приликом растанка. Међутим, оно што се дешава након што се врата вртића затворе често је потпуно другачије од онога што замишљају.
– Плач на уласку не значи да дете пати читав дан. Врло често се дешава да дете уплакано уђе у собу, а већ након неколико тренутака престане да плаче, угледа играчке или другаре и брзо се укључи у игру. Родитељи одлазе са кнедлом у грлу, док је њихово дете већ заборавило на сузе, – охрабрују Александра и Мирјана.
Због тога је њихов кључни савет да растанак буде кратак, јасан и пун поверења.
– Дете најбоље осећа сигурност када родитељ покаже мир. Продужено задржавање, враћање на врата или поновни загрљаји могу детету само отежати раздвајање и изазвати бурнију реакцију.
У свом приручнику ауторке посебно истичу да је игра срце одрастања.
– Она није само забава – игра је начин на који дете истражује, учи и постаје самостално.
Коначни циљ је јасан: олакшати родитељима припрему, оснажити их и пружити им ослонац, јер када су они сигурни, и дете се осећа боље.
– Верујемо да када су родитељи подржани, и деца расту у сигурнијем и срећнијем окружењу. Овај приручник настао је из искуства, посвећености и жеље да заједнички олакшамо важан период поласка у вртић и деци и родитељима, – закључују оне.
За више савета и подршку у процесу адаптације, као и за многе друге савете везане за родитељство, можете прочитати у приручнику „Вртић и ја“. Приручник можете наручити путем Инстаграм странице @srecoisadikuedukacije.
