У згради симфонијског оркестра је тренутно славље. Сви су узбуђени након јако успешног концерта који су увеличали јако важни гости, породица Моцарт и оперска Дива. Слика је очаравајућа.
Перкусионисти са Амадеусом свирају музику из Рикен краљевства. Амадеус им је сликовито објаснио да је то краљевство предивно, у њему се сви воле, сви су срећни и наравно лудо се забављају. Иначе то краљевство је сам Амадеус изградио. Са друге стране свечане хале оперска дива саветује госпођу Тубу како да добија перфектан сјај њеног златног помало крупног тела.
Док са треће стране хола господин Леополд дели богата искуства и знање са Диригентом. Сви су весели, поприлично бучни и максимално гостољубиви према уваженим гостима. Госпођа Харфа је све унапред спремила па на миру може да се упозна мало боље са гостима. Прво се одлучила посветити пажњу господину Леополду.
– Господине Леополд, надам се да је концерт био величанствен и да сте задовољни. – упита она кроз најнежније тонове.
Леополд се насмеја, наклони па одговори.
– Да, мадам, било је предивно и сви смо пресрећни због тога. Једино ми је жао што је господин Бетовен био спречен да дође. – изговори Леополд а на лицу му се видела забринутост.
Диригент приметивши то упита:
– Шта се догодило, да ли је све у реду?
Леополд уздахнувши каже:
– Не желим да кварим славље али мој пријатељ Бетовен ми је послао писмо где наводи да се разболео и да је изгубио слух.
– Слух? – повикаше и госпођа Хорна и Диригент зачудјено.
Тада настави Диригент:
– Па зар онакав композитор да остане без слуха?
Леополд климну главом не изговоривши ни реч. Госпођа Хорна прекину тишину па упита:
– Можда он није скроз изгубио слух?
Леополд као да је прижељкивао такво питање па одговори:
– Могуће да није скроз изгубио, каже у писму да може чути неке вибрације.
Госпођа Харфа повика:
– Добро је, значи има наде. Могли бисмо се организовати и направити Бетовену слушни апарат, то би му помогло и у комуникацији а и у стварању нових композиција, он је један велики композитор и било би предивно да настави свој рад.
На лицу Леополда се видела срећа и нада и са пуно захвалности одговори госпођи Харфи да би то био диван гест. Тај разговор ужурбано прекину Диригент обративши се оркестру:
– Драги моји станари, управо смо сазнали да је нашег великог композитора Бетовена напустио слух. Тако да смо одлучили да организујемо акцију и направимо му слушни апарат, тако ћемо га обрадовати а и помоћи. Молим вас сви сада пређите у радионицу да можемо што пре почети са радовима.
Сви се полетно упутише ка радионици орни за рад уз песму и игру…
ПИШЕ: БИЉАНА СЛИЈЕПЧЕВИЋ
