Која игра може,
од многих на свету,
да у своме ритму
обиђе планету?
Која игра зове
и црне и беле
и све друге који
у то коло желе?
Да полети к небу
као да се спрема –
српско коло какво
нико други нема.
Кад у ритму крене,
почне да се вије,
улази у њега
и ко никад није.
Кад задрхти земља,
кад крене све јаче,
само српско коло
и игра и плаче.
Заигра ти срце
кад загрме трубе.
То се наши преци
с анђелима љубе.
И као да видиш,
на почетку роде,
Пупина и Теслу
како коло воде.
И као да видиш,
опијен од звука,
Његоша у колу,
Доситеја, Вука.
И схватиш – и ти си
за то коло створен,
ка небу те диже
тога кола корен.
И све док се Земља
око Сунца креће,
играће га Срби
– никад стати неће.
