Више

    Све ће то народ позлатити (Одломак)

    Капетана као да нека ледена рука шчепа за срце; али та рука исто тако нагло попусти, јер он у исти мах опази како се преко ћуприје креће један човек у простом војничком оделу, а без десне ноге и леве руке.

    – Ћути! — рече капетан с ужасом на лицу. Брзо предаде дете жени, па притрча богаљу. Потхвати га руком испод мишке и поможе му да закорачи једну греду која се била испречила на мосту.

    – Да ниси ти, војниче, газда-Благојев син? …
    – Јесам, господине капетане! – рече војник, састављајући ногу и штаку и дотакнувши се по војнички капе. Али га штака издаде, и он се придржа за једну госпу с кучетом и зембилом која врисну и одскочи у страну.
    – Ту ти је отац! Чекај да му кажем!

    Како беше тек зора, и путници неодлучно стајаху на обали, то и нехотице сви обратише пажњу овој сцени.

    Капетан отрча напред у механу да пробуди Благоја. Све се расклони у два реда пуштајући инвалида: једрог момка, с мушким лицем и жалостивим осмехом око усана. Све беше у њега: и снага, и здравље, и лепота; и, опет – ничега не беше! Све личаше на разлупану скупоцену порцуланску вазу.

    Он пође полако напред. За њим пристаде капетаница с мајком и дететом, па онда остали свет, сви ћутећи као у неком свечаном спроводу.
    У тај пар гологлав Благоје истрча из механе.

    Капетан поскочи и дохвати га за руку:
    – Стани! Он је тешко рањен! Здраво тешко!
    – Како тешко? Ко то каже? … Ево, ево писма!… Његов друг Јоле…

    Зверајући на све стране он потрча поред инвалида и заустави се на крају публике:
    – Па где је?
    -Тата! -викну војник милостиво окрећући се на једној нози и подупирајући се штаком. -Тата! Та ево ме!

    Благоје се као муња брзо окрете. Стаде пред сина. Гледа га, гледа -па онда тресну о земљу.

    Нико не мишљаше да иде својим послом. Сви прискочише, попрскаше га водом. Дама с кучетом и зембилом тури му некакве капљице под нос. Брзо га повратише и дигоше на ноге. Он се прво обриса од воде којом су га поливали, па онда загрли сина, али тако нагло као да се бојао да ће му побећи!

    Дуго га не пусти. А и кад се одвоји, он га гледаше правце у очи, не смејући никако спустити очију доле где је некад нога била.

    -Хвала богу, само кад си жив! Све ће опет добро бити. Ово — он руком напипа штаку — ово ће народ позлатити. Је ли тако, браћо?
    Сви прискочише одобравајући.

    -Ево, ја, -рече капетан -ја први дајем… -он стаде претурати шпагове, али нађе само неколико крајцара — ја, ево, дајем сахат и ланац. На!
    -Хвала, господин-капетане! -рече војник, исто онако поздрављајући капетана. – Држи, тата! Ја немам друге руке.

    -Ево, и ја ти дајем моју ћилибарску лулу. Вреди два дуката -рече Стево практикант.
    -Хвала, браћо! Држи, тата!
    -Ево ти да купиш дувана! -рече Маринко магазаџија и пружи му неколико дуката.
    Војник, с муком придржавајући штаку, скиде капу и подметну је магазаџији да тури у њу новце.

    – Хвала, браћо! Држи, тата!
    Благоје узе капу у обе руке, метну у њу сахат, лулу и дукате.
    Народ поче редом спуштати у капу. Међу путницима беше браће Руса, са оном, како они веле, „широком натуром”. Они немилице даваху.

    Војник се захваљиваше непрестано са „хвала, браћо!”, „хвала, браћо!”, али му глас постајаше све више и више загушљив. Те две речи почеше добивати одсутан ритам, као у слепаца на вашару, и он као да сад први пут осети, са свом снагом непоколебљивог уверења, да је богаљ и просјак. И најзад просуше се тихе, крупне сузе, као мајска киша.

    – Гле, гле ти њега! -рече Благоје. – Због такве ситнице па плаче! Па шта ми је то! Једна нога! Еј, хеј! Све ће то опет… – он умало не рече „нарасти”, али се устави: – Све ће то опет… Ама је ли ти ја кажем да ће то све народ позлатити?
    Па онда, уједаред, и сам бризну у плач.

    – А шта ће ми све ово?
    Он баци преда се на земљу капу с поклонима и као луд погледа у небо као да одозго чека одговора.

    ИЗВОРЗмај
    spot_img
    Часопис ”Змај”
    Часопис ”Змај”https://casopiszmaj.com
    Дечји књижевни часопис Змај се обраћа се младим читаоцима у Србији. Намера часописа је да књижевно образује децу укључујући српско културно наслеђе.

    ПОСТАВИ КОМЕНТАР

    Молимо унесите свој коментар!
    Молимо унесите своје име

    ПРОЧИТАЈ И ...

    spot_img