Зета
Аутор: Жана Крсмановић VI, O.Ш. „Олга Головић“, Никшић (Змај, октобар 2001, стр 30)
Чудна ми је та ријека
немирна је и зелена,
дрвеће се у њог огледа,
топла врба и сена.
Све цвијеће око Зете
у роси изјутра сјаји
а мирис се свуда шири
никад љепота не таји
Крај Зете цветају
различак и Жути љутићи
ријека им пјева пјесму
гдје све она мора стићи.
Шуми Зета и отиче
ка Морачи она хита
дај јој шапне нешто хоће
да је нешто важно пита.
Поздраве јој Зета носи
од свих малишана
из Никшића из свих школа
и из Видрована.
Зета је десна притока реке Мораче у Црној Гори. Извире као поток Сурдук, који се у Никшићком пољу, пошто прими две мање притоке, једну из Вукова врела, а другу из вира Куле, назива Сушица. Пошто прими Растовац (Брезовицу) и једну безимену речицу, зове се Зета, у коју се улива Моштаница. При ниском водостају губи воду у више понора, а кад јаче надође, пропада на ивици поља у понор Сливље, заједно са својом притоком Грачаницом.
