Челичне птице спавају у великим
хангарима,
спавају тихо као платани по тротоарима,
а када ноћ скине са себе одору,
будно дочекају зору.
Јер, већ у пет њихова телеса
пропнињу се у сан,
у небеса.
И, гле –
Вретењају облаке као праве ткаљем,
док трепнеш оком већ су изнад Раље.
Знају напамет све песме висина:
Музику олује,
Мудар звон кише.
лете оне над рукама реке,
над прслуком шуме.
А када избраздају небосводне њиве,
спусте се лагано на ноге од гуме.
Челичне птице знају како руде зоре,
шта море сања кад се заталаса,
шта пева дан у главама класја.
Шта ради немир у загрљају гласа,
тек се након другог лета,
правим небеским булеварима,
врате својим гнездима,
свитањем у великим хангарима.
