На полици у купатилу стајале су у чаши три четкице за зубе. Једна је имала осам редова длачица, друга седам, а трећа шест. Према томе су се и звале: Осмица, Седмица и Шестица. Неколико недеља су се лепо дружиле и слагале. А онда је једног дана Осмици нешто пало на памет.
– Знате шта, другарице моје! – рече. – Ја имам више редова длачица него вас две, зар не?
– Тако је – потврдише другарице.
– Дакле, ми се разликујемо.
– Па шта онда?
– Како шта онда? – испрси се Осмица. – Ред је да се зна ко је овде главни!
– А, тако – зачудише се Седмица и Шестица.
– И предлажеш да ти будеш главна, је ли?
– Наравно. Мислим да је то сасвим у реду.
Шта кажете на то?
– Мораћемо да размислимо. Сутра ћемо ти казати шта мислимо.
Те ноћи Осмица је заспала мирно и задовољно. Сањала је следећи дан, када ће јој другарице признати да је она главна у чаши. Међутим, њих две нису спавале. Дуго су размишљале и договарале се. А онда су тихо пришле заспалој Осмици. Чврсто су је зграбиле, да се не отима, и почупале јој два реда длачица.
Ујутро је Шестица била врло задовољна. Осмица је била очајна. Седмица је ћутала, дубоко замишљена.
Најзад, око поднева Седмица рече:
– Вас две сада имате по шест редова длачица, а ја имам седам. Мислим да би требало мало више да ме поштујете. Ипак треба да се зна ко је овде главни.
– Тако, дакле! помислише Осмица и Шестица, али не рекоше ништа. Следеће ноћи њих две очерупаше Седмици два реда. А наредне ноћи, Седмица се освети једној од њих.
Усели се велики немир у чашу са четкицама за зубе. Чим би једна од њих заспала, друге две би је черупале. Након неколико дана све три су остале без и једне једине длачице.
Свађе су престале. Али, сада имају нову бригу: шта да раде овде, на сметлишту, на које су бачене пошто више нису могле да се употребљавају за прање зуба?
